Muzičari iz regiona koji će promeniti našu budućnost

Današnji pupoljci muzike u regionu idu tačno niz dlaku omladini, koja se našla u ovom postapokaliptičnom vremenu niti kriva niti dužna, i po svemu sudeći, općenito nezainteresovana za politička zbivanja, društvene promene i nove vihore drugačije civilizacije koja pokušava da nikne.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay

 

Laž je da je istinska, iskonska i duboko emotivna rokenrola u muzici preminula. To džangrizavi bumeri vole da palamude kako je sve nešto mrtvo, kako su rep i folk, ta dva zla, uništila omladinu, kako je u njihovo vreme muzika pravila revoluciju, kako su oni bili buntovnici, a ova naša mladost, muzika, životarenje, sve je to za njih toliko isprazno, površno i isključivo namenjeno zabavi. Dok, jelte, u njihovo vreme su se na ulici svaki dan pravila remek-dela, ove mlađe generacije stvaraju nešto što će da se zaboravi do kraja leta.

Od njihovog blebetanja kako od EKV, Azre, Haustora, Prljavog Kazališta, Crvene Jabuke, Šarla Akrobate i ostalih ex-yu bardova nema većih počelo je već bude previše naporno za slušanje.

Milenijalcima se može svašta reći. Može se čak i reći da sve prekasno počinju da rade. Međutim, to i nije baš tako, vremena se menjaju, percepcije sluha počinju da bivaju drugačije, teme u muzici više ne moraju nužno da budu revolucionarne, da donose kojekakve promene u društvu. Naprotiv, one mogu da budu veoma jednostavne, iskrene, pa čak i veoma prostodušne i nedvosmislene. I da sve to bude nekako luckasto upakovano, pomalo duhovito, pomalo mračno, ali opet nadahnjujuće i inspirativno za ponovna i ponovna slušanja.

Današnji pupoljci muzike u regionu idu tačno niz dlaku omladini, koja se našla u ovom postapokaliptičnom vremenu niti kriva niti dužna, i po svemu sudeći, općenito nezainteresovana za politička zbivanja, društvene promene i nove vihore drugačije civilizacije koja pokušava da nikne. Ovu mladinu više ne zanimaju promene, ne zanimaju ih revolucije, njih zanimaju emocije, dani koji prolaze, raskinuti odnosi, mamurna jutra, neprijatne noći, neuzvraćene ljubavi, kako da se izbore sa nedaćama, da pobegu odavde, da se otkinu na festivalima, da se polome na afterima, da prebrode depresije i anksioznost, to njih muči i goni, a ne rušenje sistema, menjanje koječega u već jednoj zaboravljenoj rupetini koja nam svima isisava energiju.

Zato je ovih nekoliko muzičara zapravo nokaut za sve one koji konstatno trućaju o tome kako je omladina uspavana, lenja, hroma, trapava i kljakava. Oni to svojim pesmama, iz kojih se doslovno na svojoj koži oseća svaki stih, prikazuju kako mogu da budu drugačiji.I kako ne moraju uopšte da budu isti kao njihovi prethodnici. Da bi bili najbolji.

 

Buč Kesidi

Kao i svaki bend, krenuli su veoma stidljivo, tu i tamo tumarali, preispitivali svoje korake u prvim pesamama, nisu baš znali šta im je činiti, ali onda, bum, kako su i oni svi evoluirali, tako su i njihove pesme postale nešto sa čime će se svaki utučeni, melanholični i ne toliko srećni (čitaj: svi) mladi građanin u ovoj Srbijatriji, ali i šire pronaći. Naime, „Buč Kesidi“ na jedan veoma sirovi, ali opet toliko prijatan, krajnje intiman i izuzetno direktan način oslikava svojom muzikom jedno sveopšte carstvo bezbrižnosti. Njihov početak je bio tih i pasivan, ali budućnost, ako ovako nastave, biće u potpunosti njihova.

Buč Kesidi - Subota

 

Repetitor

Može se slobodno reći da oni nisu toliko mlada ekipa, ali nisu nimalo stara, jer njihov zvuk iznova pomera granice maestralne apstrakcije, koja slušaocima daje jedan unikatni nivo tumačenja svake njihove pesme. U tako malo albuma do sad, njihov domašaj je bio toliko dalek u buđenju novih nada, drugačijih pogleda i shvatanju sveta oko sebe koji se konstantno menja. „Repetitor“ za sada ima sve parametre da sebe svrsta u povijest regionalne muzike koja je ovde ostavila dubok trag u novomilenijalnom talasu drugačijeg sistema vrednosti.

Repetitor - Suženi snovi

 

Ivica

„Ivica“ je nešto što je autoru ovog teksta i dalje nedokučivo, toliko misteriozno, pod velom tajne, budući da sve njihove (njegove) pesme su prepune dvosmilenih, ma kakvi dvosmislenih, trosmislenih, paradokslanih reči, bolnih priča, katarzičnih ispovesti, svega onoga što jednog mladog čoveka u ovakvom svetu muči svaki bogovetni dani. „Ivica“ je božanstvena kombinacija slatkorečive depresije, volšebne dekadencije, elegantne apatije i otmene fantazije. „Ivica“ je nešto što je na ivici naših čula, na ivici svega što trenutno ona spoznaju, na ivici nečega što se može i nazvati paranormalnim. Zato „Ivica“ mora da korača po tankoj ivici da niko ne prepozna šta je pesnik hteo da kaže a da se u tom kazanju svi mi pronađemo. I to je ono što njega odvaja od ostalih smrtnika.

Ivica - Niko kao ti [OFFICIAL VIDEO]

 

Bojana Vunturišević

Ova žena je važna. Važna jer je svojom borbom kroz kandže i čeljusti svih korporativnih nemani prošla kao kroz staljingradske ruševine, i izašla iz njih kao pobednik. Njene pesme, pre svega, su jedan dobroćudni prikaz svakodnevne borbe žene u modernom dobu. Od tolikog beznađa i gubave letargije koja u ovom okruženju vlada, ona stvara muziku koja naprosto daje svež dah životu na ovim prostorima. Ona i svojim radom, kroz šumu i prašumu svih đavolština, daje primer ostalima da ustanu i pokažu zube onima koji ih na svakom koraku ugnjetavaju i kinje. Bojana nije samo muzičarka, ona je i vodič svojih fanova ka nekim boljim vremenima i prostorima, pa makar oni bili i u svetu mašte.

Bojana Vunturišević- Daljine (Official Video)

 

Artan Lili

Oni su ono što je milenijalce u potpunosti izokrenulo upside down. Njihova muzikalnost kroz metafore običnih situacija koje se zbivaju svakome dobili smo bend koji je na ivici da postane novo svetsko čudo. „Artan Lili“ je ogledalo mladosti koja stasava u ovoj džungli. Koja raste zajedno sa ovim drvećem i žbunjem. Koja se bori za svoje mesto pod suncem. I koja pokušava da ne misli toliko na svoju budućnost, već na ono što nosi sutra. Ali, opet, „Artan LilI“ je i oličenje tranzicije naše mladosti. Jer uspevaju da svoju emotivnu mešavinu sreće, tuge, radosti, gneva, taštine i potištenosti podginu na čak nivo jednog imperativnog pitanja čitavih generacija, koje ovde nastavljaju da tonu poput Titanika.

Artan Lili - Nije svejedno

 

Svemirko

Oni su jedan teatar retro jednostavnosti. Oni su throwback u budućnost. „Svemirko“ je nešto što vas hipnotiše, pa onda gura, pa vas čak i natera da lebdite zajedno sa njim kroz sve te neistražene galaksije emocija, dovodi vas na izmišljene planete gde su ljudi slobodni, najširih mogućih shvatanja, niko nikome se ništa ne zamera – vodi vas kroz jednu idiličnu pustolovinu koja vas svakom novom pesmom oduševljava. A sada zbilja, „Svemirko“ nije samo bend, on je omamljujuće-psihodelični kult koji vas svojim oreolom bajkovitih halucinacija i uzbudljivih dogodovština vodi do krajnjih oboda ljudske svesti.

Svemirko - Žena od vanilije