Kapa dole, novinarke

0
40

 

Piše: Tamara Urošević // Foto: Tviter, Printscreen

Plače mi se, ali ne kao tebi, Jelena,  ni kao tebi Tatjana, a ni kao tebi Žaklina. Ne tako dostojanstveno i hrabro. Moja razmazana maskara ne može se meriti sa maskarom koju je razmazao suzavac. Noćas. Bačen na vas, novinarke i snimatelje, i na građane i građanke Srbije. Pa još jedan, i još jedan, i još jedan…

Moja hrabrost ne može se meriti vašom snagom da mikrofon ne ispuštate iz ruku, da nosite one rančeve u kojima ni ne znamo šta je ali znamo da su teški kao crni đavo.

 

Moj ponos i želja: „jednog dana ću biti kao one“ noćas su ekalirale. Noćas su društvene mreže pričale o vama i vašoj hrabrosti, profesionalnosti, etičnosti.

Sve vreme priče, kroz teške udahe i izdahe, sve vreme trčanja i snimanja, hvatanja kadrova da makar preko samo jedne televizije budemo informisani jer ono „vaše pravo da znate sve“ ne radi više. Snimljene brutalne tuče, institucionalizovano nasilje, kravavi ljudi, ljudi koji sede na klupi ali ipak završe krvavi, Čovek koji uzvikuje „Ćale ovo je za tebe“…

A mi plačemo od besa i nemoći, dok istovremeno tebi Jelena aplaudiramo. Što si pitala, što si saslušala. Što si umela da kažeš „hvala što ste govorili za N1“ i „stavite masku“ jer cilj protesta nije bio da se još više nas razboli, cilj nije bio da punimo bolnice koje su već pune i da lekarima, medicinskim sestrama produžimo noći a možda skratimo živote. Cilj je pobuna. Bes. I vaše pravo da znate sve i ostanete živi. I slobodni.

Kapa dole novinarke, i jednog dana ću biti kao vi – nadam se. 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.