KAKO JE AOK ROŠTILJALA ZAKERBERGA I ZAŠTO JE TO VAŽNO

KAKO JE AOK ROŠTILJALA ZAKERBERGA I ZAŠTO JE TO VAŽNO

Nakon što je Fejsbuk početkom oktobra objavio da ne planira da uradi ama baš ništa da spreči širenje neistinitih informacija u svrhe političkog advertajzinga, pozivajući se na slobodu govora, pobunili su se kako poslanici američkog Kongresa, tako i zaposleni u Fejsbuku. Može li istina da preživi političku postmodernu, ukoliko joj Fejsbuk u tome ne pomogne?

Piše: Jovana Georgievski (jovana.georgievski@vugl.rs)

// Foto:Youtube Printscreen (Yahoo Finance)


Postistina – međunarodna reč godine za 2016. prema Oksfordovom rečniku – koja označava „izumiranje objektivnih standarda za to šta je istina, a šta nije“, nedavno je dobila legitimitet od Fejsbuka. Ako na to dodamo činjenicu da nam Fejsbuk uveliko plasira reklame na osnovu onoga što zna o nama (a o većini verovatno zna i previše), biće nam jasno da je vrag odneo šalu.

Naime, Fejsbuk je početkom meseca objavio da će u političkim kampanjama svako ko plati da može da reklamira šta hoće, bez obzira na to da li su informacije tačne ili ne.

To bi možda nekako i moglo da prođe da se radi o reklamama za „ultra-brzu“ ljuštilicu za jabuke ili „neverovatnu“ magičnu krpu — dakle, za nešto relativno jeftino, što ne vodi ka donošenju odluke čiji se rok trajanja meri u godinama. Međutim, kao što svi dobro razumemo, nije isto da li odlučujemo o kupovini maske za mobilni ili kome da damo svoj glas na izborima. Za sada nije jasno da se ova odluka Fejsbuka odnosi samo na pilot-projekat u SAD-u, koji bi mogao da utiče na predstojeće američke izbore, ili će i domaći političari moći da se oslone na plasiranje dezinformacija u svojim kampanjama u susret sledećem proleću.

Prošle nedelje, izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg bio je gost zasedenja Kongresa. Iako je osnovna tema zasedanja trebalo da bude rasprava o planiranom uvođenju Fejsbukove kriptovalute Libra, mnogo veću pažnju izazvala je upravo rasprava o političkim reklamama. Demokratska kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez, najmlađa žena u Americi koja je sela u fotelju, ironično se raspitala kod Zakerberga „koliko će daleko moći da ide“ u kampanji pred sledeće izbore. Snimak njihovog razgovora, koji je ovih dana bio viralan na društvenim mrežama, pokazuje da se Zakerberg baš i nije snašao da objasni kako to da laganje odjednom nije problem.

„Mislim da je laganje loše“, rekao je Zakerberg, pa dodao: „Mislim da je loše ako pustite reklamu koja sadrži laž, ali to se razlikuje od naše pozicije, gde mi samo puštamo da glasači vide da je neko lagao. Živimo u demokratiji, glasači sami treba da vide za koga da glasaju, a za koga ne.“

Međutim, izbegao je da objasni da li će lažne informacije makar nositi disklejmer da su lažne. Ali, ko uopšte veruje da hoće, kad bi to ubilo svaku poentu?

Nije da Fejsbuk ne razmišlja o proveri činjenica. U maju ove godine, korporacija je sklopila ugovor sa sajtom „Check Your Facts“, koji je u vlasništvu desničarkog sajta „Daily Caller“, poznatog po povezanosti sa belim suprematistima i povlađujućem odnosu prema širenju dezinformacija. Na pitanje Okasio-Kortez o tome kako to da je Fejsbuk sklopio ugovor sa kompanijom ovakve reputacije, Zakerberg je odgovorio da poslovanje „Check Your Facts“ jeste u skladu sa međunarodnim standardima. I to jeste istina, jer sajt ima sertifikat kredibilne "Poynter’s International Fact-Checking Network" (IFCN). Da li je došao trenutak da kao korisnici više ama baš nikom ne verujemo? Možda smo blizu.

Zabrinutost Aleksandrije Okasio-Kortez dele i zaposleni u Fejsbuku. Kako je u ponedeljak javio Njujork Tajms, više od 250 saradnika kompanije uputilo je pismo Marku Zakerbergu preko interne platforme za korporativnu komunikaciju, protiveći se nedavnoj Zakerbergovoj odluci da dozvoli političke reklame koje mogu sadržati neistinite informacije.

„Slobodno izražavanje i plaćeno izražavanje nisu ista stvar… Naši trenutni standardi za proveru činjenica o ljudima na političkim pozicijama, kao i kandidatima za te pozicije, pretnja su po ono što naša kompanija predstavlja“, navodi se u pismu.

Pošto Fejsbuk zapošljava grad veličine Bora, dakle oko 35.000 ljudi, pitanje je da li će pobuna njih 250 biti dovoljna da natera rukovodstvo da preispita svoj stav prema političkom advertajzingu.

Nadu uliva to što ova mala grupa ljudi ima konkretne predloge. Naime, oni predlažu da se političke reklame jednostavno primenjuju isti standardi kao i na sve ostale reklame, kao i da se za političke reklame uvedu ograničenja u smislu targetiranja. U ovom trenutku, alati kao što su „Custom Audiences“ i „FB pixel“ omogućavaju mikrotargetiranje, što znači da je i za potrebe političkih kampanja moguće kreirati liste ljudi kojima će se reklama pokazivati.

Fejsbuk je već onemogućio mirkotargetiranje reklama koje sadrže informacije o iznajmljivanju i prodaji stanova, kao i sadržaja o obrazovanju, zbog sumnje da se pojedini oglašivači vode diskriminatornim politikama kada biraju ko će im biti publika. Dakle, sve što u ovom trenutku traže zaposleni u Fejsbuku jeste da se već postojeći standardi primene i na politički advertajzing, koji je proglašen posebnom kategorijom.

Za sada nikome nije palo na pamet da predloži disklejmer za korisnike Fejsbuka, koji bi glasio nešto poput: „Oprez! Opasnost od izlaganja visokim koncentracijama apsolutno neproverenih informacija, prezicno naciljanih na vas!“

Možda je trenutak da češće gasimo laptopove i vratimo se bibliotekama i knjižarama, jer je na njihovim policama makar pošteno obeleženo šta je fikcija, a šta nije. Ali ko zna, možda i u bibliotekama i knjižarama uskoro prestanu da prave razliku između ova dva - distopija nikad nije imala bolje opravdanje da se nađe na istoj polici sa non-fiction romanima.


?>