FILMOVI KOJI SU BOLJI OD KNJIGA

FILMOVI KOJI SU BOLJI OD KNJIGA

Ovo su samo neki filmovi koji su prevazišli knjige po kojima su nastali.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay


Može se slobodno reći da mlađe, a verovatno i starije generacije će za svog života pogledati mnogo više filmova nego što će ikada knjiga pročitati. Zato je bitno uvek imati na umu, kada se bilo šta piskara, da onaj koji čita — bilo da je to članak, esej, priča, ili roman —uvek će u svojoj imaginaciji stvarati scene poput onih iz holivudskih filmova. Naprosto, više „Gospodar Prstenova“ ne može da se pročita, a da u glavi nemamo lica glumaca koji su ih igrali. Međutim, dugo vremena je postojala neoboriva floskula da je knjiga uvek bolja filma, i da je to nešto o čemu ne sme ni da se razgovara. Ipak, kako vreme prolazi, u čitavoj ovoj ekspanziji ostvarenja na malim i velikim ekranima, da se primetiti da su neki filmovi najzaslužniji za kosmičku popularnost knjiga. Čak ne mora uvek nužno ni knjiga da bude bolja od filma. Filmovi su čak svim tim pričama dali živopisnu energiju i dušu, te su zbog svoje maestralnosti pomogli tim romanima da dostignu nešto što možda nikada bez njih ne bi uspeli, a to je da postanu klasici zajedno sa njima.


Godfather

Jeste malo blasfemično reći da je Kum film bolji od same knjige, ali je Kopola defintivno celom tom Cosa Nostra svetu dao vizuelni doživljaj, glamuroznu atmosferu, i time utabao koziju stazicu za sve ostale izlakirano-mama mia-mafijoza filmove i serije. Dok se knjiga zasniva na detaljima, tokovima misli, na svemu onome što na ekranu baš i ne može doći do punog potencijala, Fordov film prikazuje čitav jedan spekat ličnosti i karaktera tog iz tog podzemnog sveta italijanskih porodica. Zato je Kopola definitivno od Puzove knjige za jedno popodne, zle duše bi rekle, napravio nešto što će se prenositi ko guslarska pesma s kolena na koleno.


A Clockwork Orange

Knjiga koju je napisao Entoni Berdžes se zasniva na pokajanju, na tome da Dobrota na kraju pobeđuje, i šalje poruku da ljudi se ipak opamete nakon čitavog dar-mara koji načine okruženju. Dok je Kjubrik u svom filmu stvorio neprikosnoveno Zlo koje je do srži iskvareno, manijački nastrojeno i toliko nasilno, da ne postoji nijedan lek savremene civilizacije koji bi mogao da iskoreni Đavolštinu iz ljudskog uma. Zato je njegova neumoljiva sila Terora u filmu nešto što je u potpunosti zasenilo jedno ovakvo književno delo.


Fight Club

Sam pisac Čak Polanik je priznao da ono što je Finčer učinio sa njegovom knjigom u filmu je nešto što ni on sam nije znao da postoji unutar te priče .Jednostavno, „Fight Club je ušao u anale kinematografije, postavši jedinstvena i unikatna referenca u popkulturi. Bred Pit i Edvard Norton su postali sinonim za nerazdvojnu asocijaciju mentalnog poremećaja žednog za anarhijom, rusvajom, kršom i lomom u uštogljenom, našminkanom i duboko konzumerističkom svetu.


IT

Ovo će sada biti ekstremno subjektivno. Dakle, od jedne glomazne, nepotrebno detaljne, toliko dosadne, ubij bože nametljive, uspavljujuće suvoparne knjižurine je napravljena mini-serija, a zatim i njen rimejk od dva dela, koji su zlokobnog klovna poslali u vasionu superzlikovaca. Stiven King, iako je krunisani kralj horor žanra, može samo da se zahvali rediteljima što su njegovih tisuću strana sabili u par sati solidnog horora, koji, eto, će se zbog svoje blokbasterske autentičnosti zauvek pamtiti.


Trainspotting

Iako je autoru ovog teksta „Trainspotting“ među najdražim knjižicama, sa velikom tugom i bolom, mora da prizna da je to delo škotskog pisca Irvina Velša zapravo jedna trapavo, brljavo, sa suvišnim likovima i detaljima napisana priča o pošasti narkomanije. Naime, ono i nije toliko baš ni toliko interesatno štivo za čitanje, ali s obzirom da je režiser Deni Bojl od ovoga stvorio kultno delo; napravio čudesni spoj erozije generacije X i duha punk-rock vremena; izdigao pesme Lu Rida, Blondi i Igi Popa na jedan mnogo veći nivo; mitologizovao heroin do najviših visina – svaki sledeći put kada se „Trainspotting“ čita doslovno se guta.


Casino/Goodfellas

I jedno i drugo delo su prvenstveno nastali rukom pisca, ali ujedno i novinara Nikolasa Pileđija, koji je skupljao ispovesti i svedočanstva bivših italijanskih pripadnika organizovanog kriminala u Americi. Tako su i nastale obe ove knjige, koje nisu imali naročitog proboja, niti su imali veću literarnu vrednost, ali je uz pomoć njujorškog reditelja Martina Skorsezea, glumaca Džoa Pešija i Roberta De Nira, ova dva krimi filma izborila su se za svoje blještavo mesto pod suncem. I, kako vreme bude prolazilo, oni će sve više dobijati na svojoj težini kvaliteta.


?>