Čovek nam je objasnio 5G: Propadamo, ali ne od zračenja

Duško Milošević je čovek koji je juče na Tviteru objasnio elektromagnetno zračenje, a sa njim i 5G, jezikom koji je svima jasan. Uz njegovu dozvolu, prenosimo ceo niz tvitova.

Piše: Duško Milošević

Foto: Pixabay

Ovo je niz o elektromagnetnom zračenju, od početka pa do 5G fenomena. Elektromagnetno (EM) zračenje je kombinacija oscilujućeg električnog i magnetnog polja koja putuje kroz prostor. Pod pretpostavkom da svaki elektromagnetni vod (žica) emituje ovakvu vrstu zračenja. Hajde da pričamo o tome.

Naizmenična struja postoji ugrubo već 150 godina. Prvi patenti su se pojavili 1888. godine: Nikola Tesla, pogađate. No, nije Nikola bio jedini koji se bavio naizmeničnom strujom, recimo da je on bio fenomen u toj branši, genije. Ipak, i mnogi drugi su dali značajan doprinos.

Vratimo se na zračenje. Svaki vod naizmenične struje emituje specifično EM zračenje. Ključna reč je – specifično.

Pioniri u toj oblasti shvataju potencijal EM zračenja kao platforme za prenos podataka. Prenos podataka znači da predajnik emituje specifično EM zračenje. Prijemnik prima te signale i u sebi poseduje način da te signale razume i prenese čoveku na njemu razumljiv način. Prost primer – radio: voditelj priča, predajnik njegov glas pretvori u EM zračenje, antena zrači u etar. Prijemna antena pretvori zračenje u signal. Pojačalo u prijemniku taj signal pojača i pusti na zvučnike. Čovek čuje glas. EM zračenje putuje brzinom svetlosti. To je blizu 300.000 km u sekundi. Ta brzina je ključna za razumevanje emitovanja signala.

Postoji mnogo bitnih stvari o emitovanju. Naizmenična struja ima svoju frekvenciju, ona se meri u Hz (Herc) i predstavlja broj promena smera u sekundi. U vašem štekeru, 220V i 50Hz, struja promeni smer 50 puta u sekundi. I svaki kabal koji imate u zidu zrači frekvencijom od 50Hz. I onaj na banderi isto.

 

Naizmenična struja je kroz svoju istoriju detaljno proučavana i na osnovu njenih specifičnosti pronalazači su proizveli milione izuma koji su nam promenili planetu. Svi ti izumi su rezultati fizike, matematike, elektrotehnike i inventivnosti, upornosti i želje za znanjem.Naizmenična struja je stvorena od strane čoveka, ne može se jednostavno pronaći u prirodi, i stoga sve što ima veze sa njom je delo čoveka.

Sve što je delo čoveka može se dokumentovati, objasniti i (verujem) razumeti.

Pedeset promena u sekundi na štekeru, a struja putuje 300.000km u sekundi, to znači da bi teoretski struja na dva kabla koje utakneš u zid otputovala 6000 km u plusu na jednom kablu, jer brzo putuje, ali onda promeni smer, pa otputuje tako kroz drugu žicu. Pedeset puta se predomisli u sekundi.

E, sad pazi ovo: Markone i ekipa, prave uređaj koji preko antene emituje EM zračenje, i uređaj koji preko antene prima te signale, objasnih ono o radiju. To se dešava negde oko 1900. godine. Kako to radi? E, to je suštinsko pitanje, o tome i pišem ovaj elaborat.

Recimo 91.8Mhz, to je danas TDI radio. Oni emituju signal preko FM-a, to je frekventna modulacija, odnosno šifra za razumevanje na prijemniku. Uključiš prijemnik, klikneš na FM i ukucaš 91.8Mhz i piči TDI muzika.

Kako izgleda taj signal? Taj signal je zračenje antene po modulaciji, odnostno frekventno titranje koju tvoj prijemnik pretvara u muziku. To titranje se dešava u zelenom opsegu, a vidi se na svetloplavom tragu:

 

Komercijalni radio opseg od 88 do 108Mhz je rezervisan samo za te namene. E, a koliko putuje taj signal kroz kabal ako je broj promena u sekundi 98.1 miliona promena, jer Megaherz? Podeliš brzinu od 300 miliona metara u sekundi, sa ugrubo 100 miliona promena u sekundi. Dobiješ negde oko 3 metra. Toliko maksimalno proputuje signal kroz antenu za FM radio. Zato ti je antena za radio najčešće četvrtina od 3 metra (praksa pokazala da to dobro radi) odnosno 75cm. Ako nemate dobar signal na radiju, zakačite 75cm kabla i biće bolje.

Na onoj slici TDI radija, postoje i drugi plavi tragovi, to su druge stanice. I sve one imaju antene koje emituju program. I te elektromagnetne emisije putuju kroz prostor i kroz nas. Uvek i stalno, i svuda, baš, baš svuda. A taj deo spektra je zrno peska.

Uređaj kojim ja slušam je SDR prijemnik, vidi sliku. Čitaj sliku, sluša od 100 hiljada Herca do 1700 miliona Herca. Tu ima mesta za milijardu zračenja. Mi-li-jar-du.

Meni je antena na krovu jer sam radioamater, znači da ja mogu da komuniciram sa kolegama u odabranim delovima spektra. Tu sada opet imamo neku podelu, može biti interesantno za diskusiju. Mi komuniciramo na 145 i 434Mhz i na 3.5, 7, 14, 21, 28Mhz…

Ultrakratki talasi su 145 i 434, a kratki su ovi ostali. Ovi talasi na 145 i 434 se u slegnu zovu i 2m i 70cm, i oko tih frekvencija se čuju i mnoge gradske službe, čak i onaj toki-voki što kupite preko oglasa da pričate kada putujete sa dvoje kola na more.

Što je veća frekvencija, to je manja antena. Što je veća frekvencija, to je manji i domet. Ja na 7Mhz, preko RA stanice svako veče slušam kolege iz Italije, Nemačke, Belgije… Ma cele Evrope… Svi svetlo plavi tragovi na slici su nečije zračenje:

Ti signali koje moje kolege emituju ne mogu da probiju stratosferu, odbijaju se i udaraju u zemlju, pa se odbiju i odu opet gore… Zato ja, kada je vreme pogodno, čujem i kolege iz Amerike, Japana, Argentine… Signal jednostavno obiđe planetu.

Zbog toga sam sklon da tvrdim da je planeta loptastog oblika. A, ove veoma visoke i ultravisoke frekvencije, VHF i UHF, e one probijaju stratosferu, i ne možeš ih emitovati predaleko jer ravno od mene, preko Fruške gore prekoče Suboticu i odu daleko iznad Budimpešte.I dalje u svemir. Ipak, zato možeš da pričaš sa Svemirskom stanicom. Odatle isto kažu ljudi da izgledamo okruglasto. Vratimo se na temu, veća frekvencija, više titranja, manji domet. Te radio komunikacije između radio amatera su proste veze, pričam ja, pa pričaš ti…

Ljudi, nezadovoljni „sporoćom“, prave uređaje za dupleks komunikaciju, pričamo oboje u isto vreme. To nisu radio amateri, to je telefonija, razgovor na daljinu. Prva bežična telefonija je povezana sa fenomenom da možeš da nosiš telefon svuda sa sobom, telefon – mobilni.

Ali da bi dvoje pričalo telefonom, ti telefoni moraju da pričaju sa tornjevima, jer zbog frekvencije ne mogu da dobace jedan do drugog, a i neko mora to da naplati.

Prva generacija mobilne telefonije, 1G je bila analogna, film Indiana Jones. 2G je prelazak na digitalnu. 2G se pojavio zajedno sa albumom Nevermind od Nirvane. 3G je donela i prenos podataka i LOTR, 4G nam je donela brži prenos podataka i GOT a 5G nam doneo paranoju neslućenih razmera. 5G radi na frekventnom spektru za sada istim kao i 4G, znači zračimo utabanim stazama.

Peta generacija mobilne telefonije donosi i mnogo drugih protokola za komunikaciju između klijenta i bazne stanice, nije ekskluzivno namenjen za telefoniranje, i optimizovan je da imamo mnogo manjih baznih stanica načičkanih svuda unaokolo. Mi živimo u ozračenom svetu već 150 godina, milioni zračenja prolaze kroz nas i smeta nam 5G, kao kada bi se žalili da je gorivo iz cisterne loše jer se kamenčić zaglavio u prednju gumu kamiona.

 

A zašto vam ovo pričam? Jedna cigareta telu uradi više štete nego sve EM zračenje tokom celog života. Čajna kobaja ima više otrova nego EM zračenje celog života. Step sokić te je više sjebao nego svo EM zračenje, uključujući i 5G.

5G mreža ne sere u reke i ne stavlja ih u cevke. Nikada nisam video da Dunavom pliva 5G, a video sam televizore, frižidere, plastične flaše i kese. Pola Beograda sere u Dunav sa desne strane, a druga polovina truje njive sa leve strane. I na kraju, ubiće nas 5G. Kanalizaciju nismo uspeli da uradimo, mi nit’ znamo šta jedemo, nit’ znamo gde seremo, al’ 5G nam je problem, ubio jato roda u neimenovanom belgijskom gradu u Holandiji kraj Beča. Ne umemo smeće da bacimo u kontejner, bacamo pikavce po ulici. U stvari bih voleo da malo više poštujemo Dunav, bio sam juče na obali, jako je prljavo. Ako nas ipak 5G mreža ne ubije, kao ni ove mreže u poslednjih par decenija, ubiće nas nemar prema prirodi.