10 SERIJA KOJE (NE) MORATE DA ODGLEDATE

10 SERIJA KOJE (NE) MORATE DA ODGLEDATE

Uskoro nam stižu beskrajne kiše, snažni vetrovi i sivi oblaci. Vreme je da se pravi lista šta da se gleda do proleća.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Youtube Printscreen


Svedočimo poslednjim trzajima lepog vremena i blagodetima zubatog sunca. Jer, razume se, čim dođe prva ledena kiša, za njom stiže i košava, grmljavina, ledilo, jeza, magla, mraz, kijavica, gripa i ostale veselice koje nam narednih par meseci donosi. Međutim, takođe smo i svedoci besprekorne ekspanzije televizijskih ostvarenja, koja su postala, maltene, bolje i od samih filmova. One nam nude vanvremensku dozu eskpaizma od sumorne realnosti, te je čak postalo previše kliše da se truća o tome zašto je to tako, stoga bi trebalo odmah preći na stvar. Pred vašim očima je lista (svežijih) serija koje su u toku ili se, pak, lagano završavaju.


Peaky Blinders

Period između dva svetska rata — prožet siromaštvom, kriminalom, jazom između sirotinje i bogatuna, političkim previranjima, sudarom raznoraznih kultura i civilizacija — jeste ono što „Peaky Blinders“ svrstava među jedne od najživopisnijih i atmosferičnijih serija ikada napravljenih. Fabula teče, kroz sve krvave nedaće, vratolomijske dogovoštine i istorijska previranja, i prati uspon porodice Šelbi od nivoa obične bande do kompleksne organizacije. Od uličnih secikesa i šibicara, svih vera i nacionalnosti, preko italijanskih mafijaša, irskih batinaša, jevrejskih trgovaca, romskih bandita, pa do tajnih organizacija, državnih službi i bezbednosti — sve je to ono što ovu seriju čini toliko opijumski omamljivom.


Euphoria

Ono što je za generaciju X bio „Mi, deca, sa stanice Zoo“, to je za ove rođene tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih „Euphoria“. Naime, zli jezici bi rekli da je ovo jedna luckasta, šaljiva, pa čak i high school limunadica, koja se gleda kada nema šta drugo. Međutim, u pitanju je zapravo veoma bolna, krajnje sjebana i tinejdžerskom patnjom posuta priča, koja će dirnuti u one najsentimenalnije tačkice, izazivajući kod gledalaca najvišu dozu empatije. Cela prva sezona, i za sada jedina, se sastoji od drogiranja, alkoholisanja, beskonačnog seksa, do patoloških ljubomora i laži, porodičnog i partnerskog nasilja, socijalnog pritiska i sveopšteg užasa koje može da se zadesi, pre svega, jednoj tinejdžerki. Borba devojaka kroz ovaj džungloviti svet koji ih na svakom koraku lomi i sputava.



Mr. Robot

Već godinama, od kako su se hakerski napadi povećali, traje paranoična flosklula kako će se sledeći rat na planetarnom nivou se voditi putem kompjutera. Naime, ova serija, kojoj je pre koji dan počela četvrta, finalna sezona, je jedna tvrdokorna, na trenutke previše deprimirajuća, ali u svojoj srži veoma surova priča, koja govori na sva zvona o globalnoj beskrupoloznosti ultrabogatih ljudi i koroziji svetskih moćnika, kancerogenom sistemu novog milenijuma i ličnostima koje pokušavaju da u svemu tome naprave promenu. U isti mah, Mr. Robot je i o usamljenosti, odbačenosti i odrođenosti samog čoveka od ljudskosti. Zapravo, ovo je upozoravajuće svedočanstvo suvoparne, depresivne i sive budućnosti ka kojoj uporno koračamo.



Better Call Saul

Da „Only Fools & Horses“ ima mlađeg, mračnijeg i zlokobnijeg brata; kada bi se ukinuli oni svakominutni upadi, nezgodne pošalice, duhovite replike i apsurdne situacije; kada više ne bismo čuli smeh publike; kada bismo sve one dripačke muljaže, secikesarske fore i ćoškarske fazone doživaljvali u stvari kao ozbiljan način života, onda bismo na kraju dobili američku verziju toga u obliku „Better Call Saul“ serije. Dapače, radi se o spinoffu uveliko čuvenog i proslavljenog „Breaking Bad“-a, koji nam pokazuje svih pedeset nijansi odvratnosti, ljigavosti, prevrtljivosti i monstruoznosti Čoveka, koji pokušava da pronađe svoje mesto u jednoj izuzetno ogavnoj i opasnoj atmofseri gde vlada isključivo Zločin bez Kazne. Samim time, ovo je jedna veoma inspirativna serija koje će se božanstveno uklopiti, poput Mućki i Alana Forda, u ovu našu zaostalu razvalinu od Balkana.


Bojack Horseman

Ne postoji jedna serija koja nemilosrdnije objašnjava kako zapravo izgleda depresija, a da u isto vreme bude i sarkastično smešna. Naprosto, ova animirana ludorija — koja na prvi pogled i ne može na najbolji način da se pohvata, s obzirom da su životinje i ljudi u ovom fiktivnom svetu očigledno evoluirali zajedno — u stvari daje najbolji prikaz najvećeg problema 21. veka, usled proboja socijalnih mreža, brzopletog zbližavanja i još bržeg udaljavanja između ljudi, koja se oslikava u usamljenosti. „Bojack Horseman“, iz epizode u epizodu, toliko jako udara po ljudskim ožiljcima, jedva zacelelim ranama, džarajući ih toliko brutalno, da na kraju ponovo krenu da krvare. Međutim, on suptilno i veoma tiho šalje svima poruku koji ga gledaju da nisu sami.


Atlanta

Ako distopijsko remek-delo „Black Mirror“ upozorava koliko je ovaj svet otišao u vražju mater, ondak je „Atlanta“ satira same distopije u kojoj „obični ljudi“ sa dna društvene lestvice pokušavaju da izrone iz blata u koje su se uvalili. Ali, što više idu ka vrhu, to su sve blatnjaviji, sve više kunu tu životnu putešestviju na koju su pošli, te im se u jednom trenutku sve to što su do tog momenta uradili, u stvari, zgadi. Ukratko rečeno: radi se o trojici afroamerikanaca: Earn, Paper Boy i Darius, koji pokušavaju, bez mnogo muke, da namaknu, tu i tamo, koji dolar više, ali, kako im život teče, tako sve više shvataju da se nalaze u „tuđem veku“. Zaglavljeni između crne komedije i čemerne drame, sva trojica proživljavaju, preko svoje kože, težinu banalnosti i površnosti njihovog okruženja, koje će ih, iz epizode u epizodu, dovoditi do ivice nervnog sloma, i zbog kojeg će doživjavati nuspojave psihotične realnosti koja ih svakodnevno šamara i ubija u pojam.




Snowfall

Kada sistem zapostavi čitavu jednu populaciju; naprosto, marginalizuje je, zaboravi je, i uopšte ga ne interesuje šta će sa njom desiti, dobija se odgovor na u obliku haosa, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama kulmirnirao tokom devedesetih, budući da se nad afroameričkom kuturom vršila ekstremna tortura od samog nastanka te velesile.Međutim, „Snowfall“ daje jedan verni i mučni prikaz kako su se Afroamerikanci snalazili za život. I kako su, upravo zbog zapostavljenosti od svoje države, guranja u stranu i konstantnog pritiska, na kraju i nastradali. A to stratište je došlo kroz „krek“.



Handmaid's Tale

Ne postoje reči koje mogu da opišu ovu klaustrofobičnu i beznadežnu grozomoru u kojoj se „Handmaid's Tale“ dešava. Previše je i smelo reći da je radnja tog izmišljenog sveta daleka od stvarnog — u kojem žena je svedena nivo seksualnog objekta, bez ikakvih prava na bilo šta — jer mnoga društva u sadašnjem trenutku poprilično naginju prema takvom uređenju, dok neka, poput Saudijske Arabije, već žive u takvom košmaru.



Mindhutner

Zadiranje u dušu hladnokrvnih ubica, silovatelja, pedofila, nekrofila, sadista i ostalih bolesnih umova jeste ono što Mindhunter nudi. Besprekorno volšebni dijalozi detektiva sa najjezivijim zlotvorima, koje je čovečanstvo tokom 20. veka izrodilo, su briljantni prikaz anatomije zla. „Mindhunter“ rovari do samog dna čudovišnosti, ne bi li spoznao i dobio odgovor da li je ljudsko biće u suštini rođeno takvo ili ga je ovakav svet takvim načinio.



Narcos: Mexico

Siromaštvo. Korupcija. Ogorčenost.Nasilje. Medijski mrak. Cenzura. Podmićeni političari. Tajkuni. Toksična retorika. Represija. Devastirane institucije. Ortačke veze. Policija u službi vlastodržaca. Vlast u kombinaciji sa krimosima. Organizovani kriminal. Državna bezbednost u dosluhu sa mafijašima. Otmice. Ucene. Ubistva. Ne, nije Srbija, ali ispada kao da jeste. U pitanju je spinoff serije „Narcos“, samo što se sada to, dabome, dešava u Meksiku, a cela priča je utemeljena na istinitim događajima. U svakom slučaju, promenimo Meksiko sa Srbijom u naslovu, neće biti uopšte nikakve razlike.


?>