10 MUZIČKIH ALBUMA KOJI SU OBELEŽILI 2019. GODINU

10 MUZIČKIH ALBUMA KOJI SU OBELEŽILI 2019. GODINU

Vugl nastavlja da sabira utiske iz sveta pop kulture, te se ovoga puta bavimo muzičkim albumima kojih 2019. bilo poprilično. Izdvajamo 10 interesantnih komada za slušanje.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay


Radosna vest da se će Rage Against The Machine ponovo okupiti i napraviti seriju koncerata tokom 2020. godine obradovala je skoro čitavu planetu. Međutim, ošamućenog autora ovog teksta je ta najava podsetila šta je sve tokom ove godine preslušavao i kojim maleckim umetničkim ostvarenjima se radovao. Ova kljakava 2019. godina se polako završava, a iza nje stoji nekolicina muzičkih albuma koji će zasluženo ostati upamćeni.



The National – I Am Easy To Find

Postoje pesme koje ne mogu da vas oteraju od utiska da su stvorene uz nemerljiv bol i tugu. Na prvi pogled preambiciozna, pomalo zamarajuća, ali već na drugi, „The National“ nam donosi jednu odista dirljivu priču o životu, ljubavi, ljudskosti i emocijama. Njihova jednostavna, a opet kompleksna pripovest o običnosti čoveka, njegovom odrastanju, povezivanju sa drugima, tako je dobro upakovana u jednu melanholičnu poslasticu sa šlagom depresije za slušanje tokom usamljenih praznika.



Tool – Fear Inoculum

Činilo se da će internet da eksplodira kada je izletela vest da će posle mnogo godina ovaj bend izbaciti novi album na svetlost dana. Ipak, njegovo ambijentalno, psihodelično, izuzetno tripozno i delirijumsko rasturanje zvučnih membrana su samo neke od crtica koje ovo delo krase. Sa jedne strane ima sajberpunkovski prizvuk, sa druge doomovski odjek, sa treće razbijanje instrumentala, sa četvrte nešto suptilnije spuštanje na zemljuu, ali sve u svemu —ovo je ipak album koji prevezilazi Prošlost benda, i šalje njega, i sve nas dalje u Budućnost, da čekamo sledeći album narednih 20 godina.



The Black Keys – Let's Rock

Ova ekipa je pronašla očigledno konformističku formulu iz koje se nikada neće maći. I to općenito nikome ne smeta, samo je pitanje trenutka kada će se fanovima smučiti. Za sada im ide sjajno, stoga „Let's Rock“ je i dalje još jedan njihov album i za diskać, i za jutarnje razmrdavanje, i za feeling good skakutanje po kući... „The Black Keys“ definitivno evoluira u jedan moderni rock'n'roll bend koji, nakon svog nestanka, će definitivno postati kultni simbol u svetu umetnosti.


2Chainz – Rap or Go to the League

Rep je postao odlična platforma za slanje poruka svetu. Tako da je i ovde u pitanju jedna izuzetno terapeutska, inspirativna i nadahnjujuća samokritika o uspinjanju, krčenju trnovitog puta ka vrhu i položaju Afroamerikanaca u SAD.


Lana Del Rey - Norman Fucking Rockwell!

Sumrak. Čamotinja. Ljubakanje. Očijukanje. Grljenje. Tišina. Na ivici smrti. Na ivici sna. Na ivici kreveta. Očaj. Snuždenost. Apatičnost. Učmalost. Beživotnost. Seta. Pokunjenost. Bezvolja. Plakanje pre seksa. Seks. Plakanje posle seksa. Neuzvraćena ljubav. Uzvraćena ljubav. Ravnodušnost. Beskrajne žurke. Opijanje. Suptilno i hevi drogiranje. Romansirano overavanje. Mešanje sa lekovima. Sveopšte beznađe. Utučenost. Šetnja po plaži. Šetnja po praznoj kući. Flegmatično gledanje kiše. Nedostajanje. Strah od povezivanja. Strah od samoće. Čekanje da se umre. Čekanje da se legne. Kukanje zbog nedostatka sreće. Kukanje zbog previše sreće. O svemu tome Lana peva već godinama. I ovoga puta to nije bilo ništa drugačije, ali ona to radi na tako božanstveni način, da prosto želimo da nam sve ovo gorenavedeno dešava.


Nick Cave & Bad Seeds – Ghosteen

Da ne bih izmišljao toplu vodu, plagiraću samog sebe: „U odnosu na prethodne, koji su odisali nihilizmom, mizerijom, beznađem i sumornošću, ovaj dvodelni album „Ghosteen“ je zapravo Nikov katarzični ekvlibrijum. Njegovo uspinjanje iz grotla najhladnijih bespuća Pakla ka toplim krajevima Raja.Ovaj album je više od muzike. On se iviči sa paranormalnim iskustvom. Naprosto, proživljava se, iz pesme u pesmu, od početka do kraja, iznova i iznova, sve do tačke jecanja, grcanja i ridanja. I tako u krug. Dok poslednja kap otrova iz nas ne izađe.“


Bruce Springsteen – Western Stars*

Album o ljudima sa koji su nekako uspeli da izguraju život, o statisti koji je sanjao da bude glumac, a završio u reklami za Vijagru, o liku koji je hteo da bude kantri zvezda i samo delimično. Ovo je takođe i priča o tome kako je ovaj kantautor preživeo depresiju.


Liam Gallagher – Why me? Why not?

U pitanju je jedno tvrdo, entuzijastično i zrelo rockanje starog barda belosvetske muzičke pozornice. On je ovog puta ukomponovao svoju drskost, direktnost, brutalnost ali i srdačnog, osećajnost na jedan izuzetno sofisticirani način, i time napravio od svog albuma Upozorenje o savremenoj civilizaciji koja se urušava u psihotičnoj dekadenciji poput Vavilona.


Snoop Dogg – I Wanna Thank Me

Jedan od retkih živih dinosaurusa koji održavaju vodu izvornog, iskonskog i sirovog repa, a da se pritom nalazi u svim mainstream okeanima. Čovek koji je došao direktno sa američkog asfalta, prošao kroz tuštu i tma života, krizu identiteta, padove i uspone, ove godine je pustio album koji odiše onim čistokrvnim new wave repom, koji bi u drugim slučajevima bio za autora previše kičasto, ali kada ga ova stara kajla radi, taj zvuk se pretvara u zlato.


Rammstein – Rammstein

Od ovih Nemaca se uvek očekivalo mnogo. Uvek se očekivalo da će da svaki album da ima bezbroj hitova koji će se konstatno ponavljati dok ne postanu puki mainstream. Međutim, ovaj album je totalno drugačiji nego prethodni. On je dapače jedan čitav koncept koji se sluša od početka do kraja, budući da je svaka pesma kao deo slagalice. Ovo ramštajnsko delo krasi jedna mnogo dublja usporenost, i to je ono što ga razlikuje od ostalih prethodnika jer nema eksplozija, nema udaraca, nema nokauta, već jedna pojačana vožnja kroz priču o svetu koji se ruši pred našim očima.


*pod pretnjom urednice da će novinar biti hrana ribama, album je umetnut u listu


?>