10 FILMOVA KOJE (NE) BI TREBALO DA ODGLEDATE

10 FILMOVA KOJE (NE) BI TREBALO DA ODGLEDATE

Uskoro nam se završava 2019. godina, ali iza nas stoje i (ne)slavni filmski naslovi koji se i dalje vrzmaju po bioskopskim i malim ekranima.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Youtube Printscreen (Netflix; Sony Pictures Entertainment)

Kvrgava su vremena stigla u bioskopske sale, rekli bi mnogi. Nema više valjanog filma za gledanje, retko se više šta može i nazvati remek-delom, ponavlja se svuda. Sve neki rimejkovi, superherojske biografije, mediokritetski filmići za jednokratnu upotrebu, trećerazredni horori i blamirajuće komedije smenjuju se na repertoarima. Postalo je već pase pričati kako su serije zauzele gvozdeni presto u toj igri nadmetanja. Zato je ovo dole jedan suženi, jedva nakrckani, ne toliko sjajan, ali ni toliko loš izbor filmova koji su ove godine izašli.


Once upon a time in Hollywood

Tarantino je definitivno ovim filmom uspeo svoju publiku da podeli kao što su svoje građane uspešno podelili Vučić i Tramp. Naime, izvanredno postignuće netipično za ovog reditelja daje posebnu vrstu šarma i egzotike čitavoj priči unutar filma. Njegov maestralni omaž vremenu — u kojem je cvetao rokenrol, sudarale se konzervativno-arhaična i slobodoumna-hipi civilizacije, gde su iz ruina prevaziđenih filmskih pravaca izrađali se novi — jeste upravo sve ono što je ovaj film grunulo do krajnjih granica izdržljivosti.

Ukratko: Ili će vam biti preterano dosadan ili će vam biti film 21. veka. Zato pogledajte i izaberite stranu.



Joker

Razumljivo je da je Vugl dosadio i Ktuluu i narodu pisanjem o najvećem super-zlikovcu svih vremena, ali ovo su verovatno i poslednji trzaji tih škrabopisa. Ipak, gledanje ovog filma je zapravo gledanje jednog sasvim običnog, neprimetnog, svuda sputavanog i maltretiranog čoveka koji, zbog svega toga, tone u psihozu i sa sobom na dno čudovišnosti vuče sve oko sebe.

Ukratko: Film je stvarno must see. Možda jeste previše izvikan, ali su retki gorštaci kojima ovaj film nije dotakao ono iskonsko, ljudsko u njima.



Parasite

Ovo južnokorejsko čudo od filma je nešto što se baš i ne viđa često. Njegova brilijantna sposobnost poigravanja sa elementima komedije, drame, trilera, pa čak malčice i horora je nešto što samo vrhunski stručnjaci filmske industrije umeju da urade. Priča o ljudima koji pokušavaju na sve moguće, ljudske i neljudske, ispravne i pogrešne, pravedne i nepravedne, načine, da izbave sebe iz ropstva neoliberalnog kapitalizma i teške nemaštine.

Ukratko: Vilica će vam ostati na podu nakon gledanja.



It: Part 2

Ovaj film je mogao da bude sve i svašta, ali na kraju je bio jedno veliko ništa. U odnosu na svoj prvenac, ova nepotrebna trosatna patetična drama, koja se izdaje kao horor, je najveća blokbasterska podvala u 2019. godini. Svi su išli sa ubeđenjem da će gledati monstruoznog klovna koji proždire decu, ali su gledali jedno melodramičnu pričicu o odrastanju, povezivanju, slomljenim i obnovljenim emocijama.

Ukratko: Smeće od filma. Gledate na sopstvenu odgovornost.



Rocketman

Jedna veoma topla, iskrena, inspirativna, pomalo bajkovita, pomalo mračna, tu i tamo depresivna, ali i optimistična biografija bačena kroz sito & rešeto mjuzikla o Eltonu Džonu, belosvestkoj zvezdi, koga život nije nimalo mazio. Kroz ples, igru, muziku, gitaru, klavir i pevanje ovo je je zapravo jedna priča o vapaju, bolu, praznini i ponorima zavisnosti.

Ukratko: Film je veoma relatable. Može čak i da trigeruje posebne emocije, stoga nije baš toliko preporučljiv za gledanje ukoliko imate probleme sa mentalnim zdravljem.



El Camino: A Breaking Bad Movie

Film za koji niko nije znao da je bio potreban. I to je prosto neverovatno. Dakle, iste one sekunde gde se „Breaking Bad“ završava, tu ovo delo počinje. Prati priču mlađanog, sada već previše napaćenog i iskusnog, Džesija Pinkmena koji pokušava da se do kraja izvuče iz pakla u koji sa svojim partnerom uvalio. Ovo nije za one koji nisu odgledali seriju od prve do poslednje epizode, već je namenjeno za hardkor ekipu, koja, eto, htela bi da vidi još malčice epiloga o crystal meth ekipi.

Ukratko: Kao još jedna dodatna epizoda „Breaking Bad“-a koja zaokružuje i upotpunjuje priču.



Avengers: Endgame

Već deceniju i kusur traje jedna besomučna, naporna i dosadna indoktrinacija marvelovskim (s)hitovima koje nažalost usputno prate i disijevski bućkuriši, koji su još gori. „Avengers: Endgame“ dolazi kao orgazmični vrhunac cele te ekspanzije koja je među najodgovornijma za spuštanje kriterijuma filmova i rijalitizacije čitavog Holivuda. Međutim, kao što je i „Game of Thrones“ među serijama popkulturni fenomen, tako je i ovo. Oni su hiper-stilizovani, sjajani, blještavi, puni rokačine, spašavanja sveta, pobede Dobra, i stvoreni su da ih gledaju od 7 do 107 godine.

Ukratko: Gledajte, jer ćete za 10 godina doći u situaciju da vam neko uz čuđenje kaže: „Iju, nisi gledao to?!“



Ad Astra

Bred Pit je vanserijski glumac, i tu nema dileme. Njegova nonšalantna, mangupska unešenost u svaku ulogu pokazala se do sada desetine puta kao da uopšte ne glumi. Međutim, ovaj film stiže prekasno, jer je pre njega ovo već otprilike, samo na drugačiji način, odradio Nolan u svom „Interstellar“-u. Uz veoma pretencioznu najavljivanost kao jedno kvazi-naučno filmsko ostvarenje dobili smo jednu tek običnu filmsku visokobudžetnu produkciju. I to je u suštini to. Pa čak ni uz Pitovu pomoć se ne može maći od proseka.

Ukratko: Bred Pit glumi, pa je gledljivo.



The Lighthouse

Jasno je ko dan da će onaj Robert Patison, vampričić iz „Twightlight“-a. postati glumčina koja će zaseniti sopstvenu (mračnu) prošlost u tim highschool trabunjarijama od filma. Međutim, u glumačkoj koaliciji sa Vilijemom Defoom, njih dvojica se zajedno upuštaju u jedno izuzetno volšebnu avanturu ka smrtonosnom ludilu ljudskog razuma. Zabačeni, usamljeni i u potpunosti šenuti, obojica tumaraju po bespućima sopstvene izbezumljenosti.

Ukratko: Dosta okrenut ka istraživanju ljudske psihe u ekstremnim situacijama. Neće svakome biti naročito interesantan.



The Irishman

Baš u trenutku kada čitate ovaj tekst, Skorsezeov novi film bi trebalo da krene da se prikazuje u bioskopima. Ono što se može pročitati iz prvih kritika jeste da ovo bio izuzetno ambiciozan i smeo projekat, u kojem zajedno, po prvi put u životu, glume Al Paćino, Robert De Niro i Džo Peši, u ulogama, dabome, mafijaša. No, kažu da je Martin napravio jednu podužu dramu, od nemala tri i po sata, koja zapravo, neouobčajeno za njega, ne glorifikuje gangstere, već govori o sivilu njihovih života.

Ukratko: Ne postoje reči koje mogu opišu iščekivanje za ovaj film.


?>